Semjuel Dilejni, Ajnštajnovski presek

edicija Znak Sagite, knjiga 4

Bonus: pored korica, Bob je uradio i desetak ilustracija za tekst! Yeah!

Sa korice: "Futuristička verzija mita o Orfeju u ambijentu Zemlje naseljene mutantima ljudskih potomaka, koji uzalud tragaju za svojim identitetom".

Tačan je početak i kraj te izjave.

Ne dešava se na zemlji nego na Marsu (što se, doduše, napomene, u prolazu, onako uzgred), al to i nije toliko bitno.

I ne radi o potomcima ljudi, već o nekim bićima koja su se naselila na tle koje je nekad daaavno bilo naseljeno ljudima, a kojima se jako dopala zemaljska istorija, muzika, kultura do te mere da su rešili i ljudski oblik da uzmu (zaposevši odbačena ljudska fizička tela - čini se da su se ljudi aploudovali Smile). A sad ga polako, kroz generacije i mnoge mutacije, sve više gube, kao i ljudsku polnu strukturu (sve više je hermafodita — bolna tačka za našeg protagonistu, koji se jadnik više puta opržio Smile)

Elem, roman prati klasičnu formulu, gde naš junak kreće iz svog malenog sela na daleke pute, da bi usput shvatio neke stvari o drugima a i sebi, a povod je vraćanje u život ubijene devojke (otud ne samo poređenje već i poistovećivanje sa Orfejem). Na tom putu sreće otelotvorene likove Isusa, Jude, đavola, koji su, kao i on, drugačiji. Drugačiji od ostalih, običnih ljudi jer poseduju (psihičke ?) moći, ali i drugačiji od arhetipova koji su u njima otelotvoreni, jer ipak prave drugačije izbore.

Sam naslov govori o susretu dva principa:
Ajnštajnovog, "koji je teorijom relativnosti definisao granice čovekove percepcije izražavajući matematičkim putem do koje mere posmatračevo stanje utiče na ono što on opaža", i
Gedelovog (Gödel), "u svakom netrivijalnom aksiomatskom sistemu postoje istinite teoreme koje ne mogu biti dokazane", tj: "ima više stvari na nebu i na zemlji nego što se u tvojoj filozofiji sanja, Horacije"

i svetu u kojem Gedelov princip daleko nadjačava Ajnštajnov, dakle u jednom neobičnom, čudesnom svetu prepunom misterija uprkos postojanju velikog naučnog i istorijskog znanja.

Pogledati:
http://www.newyorker.com/archive/2005/02/28/050228crat_atlarge
http://simplycharly.com/godel/gregory_chaitin_interview.htm

Roman ne daje odgovore, već istražuje. Jezik je pesnički, bogat čudnim i neočekivanim slikama. Jednom reči: Dilejni.

Meni ostaje da se dočepam "Vreme shvaćeno kao spirala od poludragog kamenja", Dhalgrena i čega još ne...

O Ajnštajnovskom preseku na:
http://freds-ramblings.blogspot.com
http://www.worldswithoutend.com/
http://salmongutter.blogspot.com/
http://imforthebirds.blogspot.com/
http://www.urbanhonking.com/
Amazon.com (komentari!)