Heeeya, pa ja imam blog?! :Đ

Heeeya, pa ja imam blog?! :Đ

Year One (Unrated)

Kad gledam listu glumaca i premisu i sinopsis, sklon sam bio da proglasim YEAR ONE za najbolji film ikada a da ga i nisam pogledao. Džek Blek AND Majkl Sera! I kamara Blekovih drugara i još veća kamara drugara onog drugog iz Arrested development (kod nas valjda "Zaostali u razvoju" - serija za koju RTS ima fore kod mene za još jednog Tijanića) (znam da je to bilo pre njega, al ipak i eto). I smorim se ko bulja posle petnaest minuta filma, i stajao mi je mesecima na hardu nedogledan. Zašto? Zato što Džek Blek smaaaaaaaara. Jeste da je ovo režirao čovek koji je napravio kamaru genijalnih filmova, ali Džek Blek se mora KONTROLISATI da ne izede film. Jebemliga. Sad sam uzeo da ga gledam jer se Youth in Revolt skida previše sporo, najnoviju epizodu Big Bang Theoryja sam odgledao još sinoć, novog dr Hausa nema (nekakava pauza) a EZTV ne konstatuje da se novi Fringe pojavio pre neki dan, pa sam ga upravo ručno našao. Eeeenivej, gledao sam sa prstom na ffw/skip tasteru, i u tom mogu se nisam previše smorio, a povremeno je bilo i zabavno. MPC krešovao samo jednom. Ehej, mali svet, Olivija Vajd glumi i u Hausu (No13) i u Year One (princeza Sodome).
Ukratko, ovo može da preskoči jer je glup film i ima boljih, a to što ima nekoliko gledljivih trenutaka ga samo delimično iskupljuje.

Green Jellÿ, Musick To Insult Your Intelligence By (2009)

Green Jello su se iz dubina bezumlja ponovo skupili, ako su se ikada formalno i raspali, da me iznenade novim albumom. Jedino što je loš. Jbga. Držaću se Cereal Killera.

Roger Zelazny: Hronike Ambera

(tj prvih pet knjiga u jednoj: Devet prinčeva Ambera, Puške Avalona, Znamenje jednoroga, Oberonova ruka, Predvorje haosa)

Ovo je meni jedan od dražih serijala, ali čini mi se da ga nikad ne treba čitati do kraja. Koliko mi je dobra prva knjiga, toliko je ostale ne stižu. Poslednje dve-tri sam listao i dijagonalno čitao kolko da primim neki utisak i informaciju o dešavanjima. Majko moja, kad krene da šeta među Senkama, pa na tri strane drvi o svakoj promenjenoj pojedinosti Mad Pa onda devetoro prinčeva i princeza, svi šareni a slični, pa zakulisne radnje, pa planovi unutar planova. Pa onda uvede ove iz Haosa, pa još i oblike menjaju, pa uvede vremensku dilataciju... imam utisak da je smišljao uzgred.

A opet, genijalno je :/

Prevod ovog izdanja je podnegde očajan, nedostaje korektura a kamoli lektura, itd. Greota za tvrdokoričeno izdanje :(

Semjuel Dilejni, Ajnštajnovski presek

edicija Znak Sagite, knjiga 4

Bonus: pored korica, Bob je uradio i desetak ilustracija za tekst! Yeah!

Sa korice: "Futuristička verzija mita o Orfeju u ambijentu Zemlje naseljene mutantima ljudskih potomaka, koji uzalud tragaju za svojim identitetom".

Tačan je početak i kraj te izjave.

Ne dešava se na zemlji nego na Marsu (što se, doduše, napomene, u prolazu, onako uzgred), al to i nije toliko bitno.

I ne radi o potomcima ljudi, već o nekim bićima koja su se naselila na tle koje je nekad daaavno bilo naseljeno ljudima, a kojima se jako dopala zemaljska istorija, muzika, kultura do te mere da su rešili i ljudski oblik da uzmu (zaposevši odbačena ljudska fizička tela - čini se da su se ljudi aploudovali Smile). A sad ga polako, kroz generacije i mnoge mutacije, sve više gube, kao i ljudsku polnu strukturu (sve više je hermafodita — bolna tačka za našeg protagonistu, koji se jadnik više puta opržio Smile)

Elem, roman prati klasičnu formulu, gde naš junak kreće iz svog malenog sela na daleke pute, da bi usput shvatio neke stvari o drugima a i sebi, a povod je vraćanje u život ubijene devojke (otud ne samo poređenje već i poistovećivanje sa Orfejem). Na tom putu sreće otelotvorene likove Isusa, Jude, đavola, koji su, kao i on, drugačiji. Drugačiji od ostalih, običnih ljudi jer poseduju (psihičke ?) moći, ali i drugačiji od arhetipova koji su u njima otelotvoreni, jer ipak prave drugačije izbore.

Sam naslov govori o susretu dva principa:
Ajnštajnovog, "koji je teorijom relativnosti definisao granice čovekove percepcije izražavajući matematičkim putem do koje mere posmatračevo stanje utiče na ono što on opaža", i
Gedelovog (Gödel), "u svakom netrivijalnom aksiomatskom sistemu postoje istinite teoreme koje ne mogu biti dokazane", tj: "ima više stvari na nebu i na zemlji nego što se u tvojoj filozofiji sanja, Horacije"

i svetu u kojem Gedelov princip daleko nadjačava Ajnštajnov, dakle u jednom neobičnom, čudesnom svetu prepunom misterija uprkos postojanju velikog naučnog i istorijskog znanja.

Pogledati:
http://www.newyorker.com/archive/2005/02/28/050228crat_atlarge
http://simplycharly.com/godel/gregory_chaitin_interview.htm

Roman ne daje odgovore, već istražuje. Jezik je pesnički, bogat čudnim i neočekivanim slikama. Jednom reči: Dilejni.

Meni ostaje da se dočepam "Vreme shvaćeno kao spirala od poludragog kamenja", Dhalgrena i čega još ne...

O Ajnštajnovskom preseku na:
http://freds-ramblings.blogspot.com
http://www.worldswithoutend.com/
http://salmongutter.blogspot.com/
http://imforthebirds.blogspot.com/
http://www.urbanhonking.com/
Amazon.com (komentari!)

Zoran Živković, Četvrti krug

Čitao sam uglavnom ove novije Živkovićeve romane knjige, kako su se pojavljivale poslednjih godina, i nedavno sam se rešio da se prihvatim i prvog njegovog znatnijeg književnog dela. Poređenja su neizbežna. Zanatski, vidan je napredak po svim aspektima. A ipak, Četvrti krug mi se više dopao od ostalih.

Priču pratimo iz više uglova jednovremeno (eto fuge za Škerovića, i više nego što je našao u "Istinitim lažima"  ), svaka od niti naracije je karakterisana posebnim jezikom, stilom, slogom (ćirilica/latinica, drugim fontom, kurzivom, itd), a sve ustvari govore iz očiju različitih likova o istom, "zatvaranju kruga", (alhemijskim?) simbolom za putovanje kroz dimenzije. Živković kroz religiozni, filozofski, okultni i naučno-fantastični milje daje priču o postizanju transcedentnosti, čime, ako ništa drugo, već u početku spisateljske karijere nadrasta žanr kao samodovoljnu i samozatvorenu kategoriju, stoga ako bih morao ovo da gurnem u neku fioku, to bi bila ona sa natpisom slipstream.

Zanimljive su te SF niti pripovedanja. Postoji ih nekoliko, jedna prati život i priključenija ženskog AI-ja u budističkom manastiru, dve-tri prate vanzemaljska bića u dosezanju Kruga. Sve su vrlo Klarkovske

Najupečatljivija i najambicioznija je nit koja prati starog slugu izvesnog Majstora, živopisca, sa kojom imam i najviše problema. Uglavnom su jezičke prirode, pošto se pisac trudi da se izražava komplikovanim arhaičnim govorom. Prilično mu i uspeva, ali je dozlaboga naporno za čitanje, naročito jer je starac jedna neodlučna drtina koja se tri puta na strani predomišlja o značenju dešavanja — a i prevuše kitnjasto se izražava za svoj status i obrazovanje. Tu se mogu videti i naći koreni Živkovićevog trenutnog "glasa".

Nit kojom se zaključuje knjiga je "Poslednji slučaj Šerloka Holmsa", onako jedna zgodna postmoderna igrarija, u kojoj se Votsonu crta šta se u stvari kroz celu knjigu dešava — što baš sve skupa i ne cenim. Al ajd...

Za razliku od novijih knjiga koje su sve više svojevrsne stilske vežbe u razvlačenju pite, Četvrti krug ima i likove i radnju i neku živost, tj baš ono što novijim Živkovićevim delima nedostaje.

Uvodni tekst

u kome se naglašava tranzijentna priroda percepcije, emocija, inteligencije i broja vanemaljaca koji trenutno zagledaju ispod mog šeširića od folije.